Petar Popović - Rokopisi

07. maj 2009.

 
 

Čitanje i dešifrovanje "Rokopisa" predstavlja fantastično putovanje koje vraća veru u vrednost i snagu popularne muzike, poezije i mitova kojima smo hranjeni u vreme kada je do naših gramofona, kasetofona i radio aparata dolazilo manje muzike i kojoj je samim tim posvećivana veća pažnja i više ljubavi.

 
 

"(...) To je neponovljivo iskustvo. 
Kao u majski suton doživeti Brela i Ne me quite pas na terasi krova Muzeja muzičkih instrumenata u Briselu, Edit Pjaf u La Closerie des Lilas na pariskom Monparnasu, kao Street Fighting Man grupe The Rolling Stones u rano popodne na londonskom Pikadiliju (...) kao Road To Cairo u interpretaciji Džuli Driskol dok se u cik zore vozite od Aleksandrije ka prestonici Egipta, kao Jeke, Jeke Morija Kantea u mokroj kafeteriji ispod Viktorinijh vodopada u Zimbabveu, poput Sunday Bloody Sunday grupe U2 u autobusu između Dablina i Slajga u Irskoj ili Cesariju Ejvoru u sumnjivoj birtiji Puerto de la Kruza na Tenerifima. 
To su trenuci zbog kojih nije šteta živeti..."
(Petar Popović, "Rokopisi", 2008.)

Priznajem, zaboravio sam kako je lepo čitati priče o muzici, narative nastajale iz ljubavi prema onome što popularnu muziku čini magičnom i važnom u našim životima, pisane iskrenim stavom, a ne prozom, posvećene raslojavanju mitova da bi se negde pred momenat očekivanog razotkrivanja pokazalo i priznalo da su mitovi zapravo veći no što pretpostavljamo na prvo slušanje ili čitanje.

Čitanje i dešifrovanje "Rokopisa" predstavlja fantastično putovanje koje vraća veru u vrednost i snagu popularne muzike, poezije i mitova kojima smo hranjeni u vreme kada je do naših gramofona, kasetofona i radio aparata dolazilo manje muzike i kojoj je samim tim posvećivana veća pažnja i više ljubavi, vraća u doba kada se muzici putovalo u susret.

Sjajno, nepretenciozno napisani, "Rokopisi" su prepuni detalja koji dokazuju tu ljubav i promišljanje, ucrtavaju do sada nepoznata sazvežđa, otkrivaju tajne veze, koincidencije i tangente nepoznate mnogim enciklopedijama, dostupne samo onima koji iskreno dišu, slušaju i žive muziku.

Ima još. Ako ste do sada iz bilo kakvih ličnih ili bezličnih razloga izbegavali bilo koga iz panteona muzičara koje je Peca Popović postavio u ovaj, javnosti dostupan, deo galerije - sada ćete ih ako ne zavoleti onda barem poštovati i priznati im vrednost, što nije malo. Među koricama kriju se razni likovi i mitovi - od Boba Dilana, Grema Parkera, Lenona, Gazde ali i Birna i Lene Lovič – sve do Frenka i Arsena. I mnogi drugi čijim radom su mnogi od navedenih zapravo dobili svoje mesto u galeriji.

Sticajem lepih okolnosti, nekoliko dana pre promocije Rokopisa, nakon sjajnog predavanja o budućnosti muzičke industrije dobio sam priliku da sa Pecom "razmenim po koju", prvenstveno na temu Milana i Sube o kojima uvek imam šta da pitam.

Bilo je tu i sjajnih i potresnih reči. 
Svaka zaslužuje da bude zapisana.

Iskreno, iz petnih žila, nadam se da će odustati od ideje da ovo bude njegova prva i poslednja knjiga, istovremeno svestan da bi svaki drugačiji kraj bio više pop a manje rok.

I zato moram da procedim da je i to u redu, jebi ga.

Željko Jovanović

 
 

iz mog ugla

Amy Winehouse:
Jahačica Na Oštric

Bojan Mušćet
25. 04. 2009.

Eric Clapton
Iz Mog Ugla

Bojan Mušćet
25. 04. 2009.

Ken Stringfellow
Iz Mog Ugla

Slobodan Vlaketić
25. 04. 2009.

Mirov Blog
Ključni Dan

Miro Tešević
25. 04. 2009.

Odabrana Kronologija
Riječkog Novog Vala

Bojan Mušćet
25. 04. 2009.

Ploča Se Ponovo Okreće
Vinili

Bojan Mušćet
25. 04. 2009.

 

koncerti

Fit
Subota 25. Aprial 2009.
Dom Omladine (Long Play)

Recenzija koncerta grupe Fit i intervju sa Mirom Teševićem i članovima benda

FIT su bili i ostali jedan od riječkih najuspešnijih bendova tog vremena, a njihovi hitovi “Mačka”, ”Zaboravit ću sve” i obrada pesme grupe Blondie “Zvoni telefon” ostali su kao himne jedne generacije

Razgovarao i razgovor zabeležio:
Slobodan Vlaketić

Neumorno fotografisao:
Nebojša Mićković