| |
|
|
| |
Wovenhand
Wacky Blues Professors
Dom omladine Beograda
17.05.2017.
|
 |
|
| |
Juče sam prisustvovao trećem beogradskom koncertu Davida Eugene Edwardsa i njegovog benda Wovenhand. U okviru turneje na kojoj promovišu svoj najnoviji album "Star Treatment" nastupili su u Domu omladine.
Koncert koji je prvobtno planiran za Veliku salu Doma omladine održan je u sali Amerikana. Moram da priznam da me je začudio manji odziv publike nego što sam očekivao.
Koncert je otvorila slovenačka grupa Wacky Blues Professors. Izveli su zaista jaku i ubojitu verziju rocka i bluesa i u svom 35-minutnom nastupu dobro zagrejali prisutne.
D. E. Edwards (gitara, mandolina, glas), Charles French (gitara), Neil Keener (bas) i Ordy Garrison (bubnjevi) su izašli na binu tačno u 22h, posle uvoda koji se sastojao od efektnih napeva američkih Indijanaca. Na bini ukrašenoj američkim zastavama, amuletima i raznim drugim ukrasima uz indijansko pojanje pojavio se D.E.Edwards koji je imao nacrtan magijski znak između očiju, obučen u džins jaknu, pantalone, slamnati šešir i čizme od zmijske kože. Chris French u crnom rockabilly fazonu istetoviran kao i Edwards, opasao je gitaru, bradata ritam sekcija zauzela je svoje mesto i nastup je počeo.
Prva pesma je bila "Hiss" sa albuma "Refractory Obdurate", a grupa je nastavila sa "Crystal Palace", "Hired Hand " i "The Quiver" (sve sa novog albuma "Star Treatment"). Promenivši dve gitare Edwards je uzeo u ruke mandolinu i zvuk se donekle promenio podsećajući na prošli nastup grupe Wovenhand. Ređale su se pesme sa poslednja dva albuma grupe sa rock zvukom gitariste Frencha i izuzetno maštovite svirke bubnjara Garrisona. U koncertni izbor pesama ušla je i "Sinking Hands" sa meni omiljenog albuma "The Trashing Floor".
Edwards je u nastupu iskazao svoju uobičajnu dozu šamanizma ali nije pokazivao beonjače, što je bio njegov zaštitni znak na koncertu održanom 2009. godine. Posle 70 minuta grupa je završila svoj nastup i pozdravila se sa publikom ali i vrlo brzo vratila na binu. Na petnaestominutnom bisu izveli su "Five By Five " i "Low Twelve" sa novog albuma kao i "King O King" (numeru sa "The Laughing Stalk"). Naravno publika je tražila još pa su na drugom bisu Wovenhand izveli još dve kompozicije.
Očigledno zadovoljni nastupom muzičari su se pojavili u holu ispred sale i počeli da dele autograme i slikaju se sa publikom. To je bio prvi put da su D. E. Edwards i društvo to učinili pa sam iskoristio priliku, kupio novi album, dobio autogram i fotografisao se sa članovima grupe. Oni su bili strpljvi i ispunjavali želje prisutnima koji su mogli da biraju između različito dezeniranih majica i šest diskografskih izdanja benda (na vinilu i na cd-u). Svi su bili zadovoljni: i grupa i publika i obezbeđenje koje nas je na vrlo fini način ispratilo u beogradsku toplu noć.
tekst - slobodan vlaketić
FOTOgrafije - nemanja Đorđević
|
|
|
|
